BRUSKI MARŠ U ČAST STRADALIH U KRIVOJ RECI U Brusu organizovana tradicionalna memorijalna manifestacija – Krivoj Reci u pohode (FOTO)
Na relaciji od Brusa do Krive Reke (na Kopaoniku), na razdaljini od 20 km održan je 9. po redu Bruski mars u čast stradalnika iz Krive Reke u oktobru 1942. godine.
- Bruski marš je memorijalna šetnja koju organizujemo devetu godinu za redom. Ovo je podvig kojim današnje generacije pokazuju svest o tome da srbski narod čini neprekinuta nit
između umrlih, živih i nerođenih i da Srbstvo nikad nije bilo vezano samo za teritoriju današnje države Srbije da nositi to breme je čast i obaveza, da je to uvek bilo dično ali nikad lako. Nastao je po uzoru na druge slične manifestacije kao što su Kolubarski, Cerski ili Toplički mars, kaže dr Aleksandar Milutinović, inicijator I organizator ove manifestacije..
Tog oktobra 1942. godine, u prvom dejstvu 7. SS dobrovoljačke folksdojčerske diivizije „Princ Eugen“ sačinjene mahom od folksdojčera, banatskih Švaba, ali po očevicima i uz prisustvo ljudi u belim kapama (Šiptari) i crnim uniformama (Hrvati - ustaše) stradalo je 311 civila Krivorečana i žitelja drugih potkopaoničkih sela. Ubijani su svi koji su se zatekli u selu a preživeli gotovo samo oni koji su brali grožđe u Botunji tih dana. Ubijani su na zverski način svi, od beba u kolevkama do sedih starina. Paljeni su zaseoci, pucano je na svatove. Nesuđena mlada slučajem je preživela ali je ostala bez ruke i dočekala u Krivoj Reci duboku starost.
Ostao je svedok, Krivorečki Ljuban Jednak, Radoslav Trifunović koji je bio dečak od 10 godina kada se sve to događalo i čija svedočenja ovo udruženje poseduje i u video obliku.
- Bio je živih sećanja i nas je do smrti redovno čekao na platou ispred krivorečke crkve Sv. Petra i Pavla ispred koje je streljano oko 70 ljudi a zatim su mrtvi unešeni u crkvu, prethodno miniranu i zapaljeni i dignuti u vazduh. Kuriozitet ili Božja volja je da su u crkvu tih 70ak ljudi prvobitno bili živi ubačeni i dok su bili živi ni jedna od pet mina zašrafljenih u zidove crkve nije htela da se aktivira. Tada su ljude izveli pred crkvu, postreljali i onda mrtve vratili u istu i tek tada su odjeknule eksplozije. Spiskovi stradalih i danas su nepotpuni. Spomenik je napravljen tek 2011. godine a ovo mesto ne posećuju kako državne domaće tako ni nemačke, mađarske ili albanske delegacije da polože vence i pokažu odnos prema zločinu nad nedužnim stanovništvom, bar formalnim kajanjem, ističe dr Milutinović.
Smotru divizije "Princ Eugen" u Kraljevu obavio je lično rajhsfirer Hajnrih Himler i to je ujedno najviši činovnik Trećeg rajha koji je posetio Srbiju za vreme rata. Došao je helikopterom i bio zadovoljan stanjem, naoružanjem i borbenim duhom jedinice koja će nadalje napraviti mnogo zla diljem krajeva gde su živeli i žive Srbi. Stradanje je se dogodilo u okviru tzv operacije „Kopaonik“ koja je imala za cilj eliminaciju Jugoslovenske vojske, popularno zvane četnici i njenog Rasinskog korpusa koji je držao teritorije planina Jastrebac, Željin, Goč i Kopaonik i sa kojih je silazio u doline Morava i vršio sabotaže ometajući transporte oružja i potrepština za feldmaršala Romela u Africi a koji su išli iz centralne Evrope preko Balkana na Bliski istok i Afriku. U to vreme još su bile na snazi one represalije nad Srbima (i jedino nad Srbima) o 100 pogubljenih za jednog stradalog Nemca i 50 za jednog ranjenog. Da poštedi živalj razaranja đeneral Mihajlović osmislio je učinkovitu i efikasnu meru umesto komunističkog nauma o dizanju ustabka čim pre i po svaku cenu i žrtvu.
Prema rečima dr Milutinovića, to vreme komunista u Srbiji i u ovom kraju gotovo da nije bilo. Proterani su bili od jedinih legalnih oružanih formacija, Jugoslovenske vojske u otadžbini. Samo ova činjenica, da je 7. SS divizija „Princ Eugen“ dolazila da uništi zametak slobode na ovim planinama, u dubini teritorije Rasinskog korpusa majora Dragutina Keserovića i da je Kriva Reka izabrana kao mesto koje treba surovo kazniti što se u istom formirao štab ove vojne formacije, dokazuje dovoljno o antifašističkom karakteru Ravnogorskog pokreta.
- Ugrađivanje ovih događaja u svest srbskog naroda dovelo bi do sasvim ispravnijeg poimanja stvari i srušilo bi nenaučnu i propagandističku mantru o „dobrim, borbenim i fanatičnim partizanima koji skoro nikad ne jedu i ne piju“ i „zlim, pijanim, bradatim koljačima, gibaničarima odnosno četnicima“. Zato ovo mesto ne obilaze, a trebale bi, visoke državne delegacije i o svemu ovome učilo bi se u školama a ne uči se, ističe naš sagovornik i nastavlja:
- Ovi događaji nemaju ni knjigu do sada(a kakvo je vreme i državni istoričari, bolje možda i da je ne bude jer bi bila zaodenuta u moderno komunističko ruho). Zato nam ostajete Vi da bar delić sećanja odavde ponesete, podelite, pounutrašnjite u svom srcu i duši vršeći ovo hodočašće i ulažući moderni žrtvu i trud. Blagoslov da se bavi ovim svetim temama i stradalnim mestom, više od drugih ima rab Božji, Aleksandar Milutinović, podržan od svoje cele porodice i bliskih prijatelja i kolega od kojih su mnogi i po više puta uzimali učešće u ovom hodočašću našeg doba.
Formalni organizator je Udruženje građana za zaštitu prirode i negovanje srbskog nasleđa "Rajko od Rasine" iz Brusa, a veliku zahvalnost dugujemo gospodinu Draganu Obradoviću bez čije bratske pomoći ne bismo mogli da obezbedimo sve što nam za organizaciju ovakvog poduhvata potrebno. Inače, ovo stradanje Srba civila, zato što su bili Srbi, zvalo se operacija “Kopaonik”, zaključuje dr Aleksandar Milutinović.
Kurir.rs